Karlov monolog

Bok, ja sam Karlo. Veći sam od zeke, a manji od Vjeke. Mogu se popeti na drvo da vas zaboli glava, a mogu i preskočiti mrava! Eto, to sam ja, sretan i radostan.

Larin monolog

Kosa mi je poput lišća
oči poput miša.
Noge ko´ u mačke
sva sam naopačke.
Luckasta sam kao lutka
svi me zovu mala mucka, tucka.

Josipin monolog

Zovem se Josipa, zovu me Jopa i stalno mi se klopa. Kosa mi je plava zato me stalno boli glava. Jako volim mačke zato uvijek obučem papuče naopačke.
Imam tetku Nadu koja me stalno šeta po gradu. Prijateljstvo mi je važno samo da nije lažno. Jako volim učiti, ali me to zna i mučiti.

Petrin monolog

Ja sam Zavor Petra,
brža sam od vjetra.
Nisam više mala,
div sam za malog mrava.
Kosa mi je kratka,
pojest ću dva batka.
Volim ljubičasto i roza,
ipak nekad sam mimoza.
Moje smeđe oči
svijetle po noći.

Lukin monolog

Ja se zovem Luka
često mi je muka
jer za ručak jedem
povrća i luka.
Skupljam razne sličice
igram na playstation igrice.
Volim igrati nogomet,
o ponekad i rukomet.
Svaki dan se igram,
do kasno u noć,
ali mama onda kaže
vrijeme je za spavati poć.

Lucijin monolog

Lucija ime mi je pravo, u školu kada krenem svima kažem zdravo. Volim čokoladu, bombone i sokiće, ali nikako alkoholno piće.  Obožavam prirodu i ptice, isto tako i svoje prijateljice. Svi me vole jer sam poput zlata, ali najviše moj tata. Kada odrastem bit ću doktorica jer volim da su svi nasmijana lica. Imam zelene oči i zato moram poći.