Šapuće mi jesen

Došla je na prstima vješto,
očima šarenim gleda u nešto.
Lastavice se spremaju krenuti na put,
a list pada na tlo žut.
Jesen je tu kraj mene.
Priča mi priče o krajevima dalekim.
Slušam pripovijetke njene
i osjećam hladne vjetrove
Šapuće mi o prekrasnoj prirodi,
a hladnoća me kući vodi

                                                   Jana Zeba, 5.a

Jesen

Uskoro dolaze kišni dani,
vrlo tihi i uspavani.
Jesen ne volim jer je tužna,
a zapravo i nije trako ružna.
Volim kad plodovi padaju na tlo,
nekako lijepo, nemirno i veselo.
Ja volim kad priroda rudi,
i svoje fine plodove nam nudi.
Ipak, više volim zimu nego jesen
jer sam sa snijegom jako zanesen.

                                                  Jozef Lekaj, 5.a

Jesen

Jesen je došla, u zoru se budi,
i voće sada rudi.
Potjerala laste sa sjevera na jug,
put im je do tamo jako jako dug.
Jesen je poslala vjetar na drvo
da bi bacio na pod lišće prvo.
Iscijedila je jesen grožđe u vino,
i ljudima je za početak to bilo fino.

                                                    Lea Sudar, 5.a

Jesen

Treće godišnje doba po redu sliglo je u grad
škololjupci čekali su da dođe kad tad.
Ptice mijenjaju mjesto stanovanja,
medo se priprema za početak spavanja.
Svi oblače tople kapute,
voćari beru kruške žute.
Padobrane uzima lišće,
a oblak iz sebe kišu stišće.
Treće godišnje doba stiglo je u grad,
to je jesen, ona traje sad!

                                                    Rea Divjanović, 5.b

Jesen u mom gradu

Jesen u mom gradu vrlo je lijepa. Puno je šarenih boja. Oblaci se skupe i odjednom postanu sivi, kao da im se ništa ne da, kao da su se naljutili na mene. Iz oblaka pada kiša kao da mi želi nešto reći, a ja ju samo gledam kako pada i pokušavam odgonetnuti njen šapat. To mi je baš zabavno. A sunce, ono polako već zalazi i mora otići na svoj dugi san. Ljudi u mom gradu nose kabanice i gumene čizme, uopće nisu tužni što dolazi jesen. Kad je jesen tu, onda dani postaju umorni i odlaze ranije na spavanje. Jesen u mom gradu je jako lijepa i sviđa mi se.

Bianca Vovk, 5.b

Jesen u mom gradu

S mnoštvom šarenog, žutog i smeđeg lišća stigla je jesen u moj grad. Još jučer djeca su se veselo valjala po lišću u parku. Danas je oblačno i padala je kiša. Park je usamljen i tužan. Poneki užurbani prolaznik oprezno korača po mokrom lišću. S prijateljima se vraćam iz škole kući kroz park. Iznenada nagazim na nešto. Ljuska oraha sakrila se pod lišće. Sagnem se i otvorim ju te ukusan plod podijelim s prijateljima. Svi smo mu se obradovali.

Zvonimir Čop, 5.a

Jesen u mojoj ulici

U moju ulicu su stigle nove boje, žuta, smeđa, crvenkasta. Trava je puna lišća. Iz kuća se šire različiti mirisi, priprema se zimnica. Ljudi kupuju, režu i spremaju drva. Vjetar mete lišće po ulici, a drveće viče da mu je sve hladnije i hladnije. Ptice selice polako odlaze u toplije krajeve. Kišica kuca na naše prozore i javlja nam, se. Poslije nastave počinju dječje radosti. Svima se jesen sviđa na različite načine.

Monika Lukšić, 5.b

Jesen u mojoj ulici

Jesen je začarala moju ulicu. Listovi plešu u padu. Kapljice rose se ugostile na travi, a lagani vjetar se poigrava vrbinim granama. Tmurno je. Kiša kuca na prozor. U dvorištu nema ptičica, skoro su sve odletjele na jug. Na ulici su velike lokve od silne kiše. Jesenska čarolija ne prestaje. Lišće i dalje pada, grane se njišu kao na ljuljački. Jesen se proširila gradom. Dozrelo voće čeka na granama, savijenim od težine. U dvorištu moje kuće lomača grožđa, sva drhti od hladnoće, kiše i vjetra. To je prava jesen, polagano je došla, polagano će i otići.

Tea Bukovac, 5.b